Zaronite duboko u svoju unutrašnjost i naći ćete svetlost koja je vaš pravi život, baš vaš život.Od te svetlosti smo stvoreni i od nje je stvoren ceo svet.
PREDGOVOR
Ova knjiga koja sadrži razgovore prosvetljenog učitelja Oša Radžneša sa njegovim učenicima, može da se čita zasebno ili zajedno sa njegovim jutarnjim kontemplacijama. Ona vam pruža priliku da s njom savršeno zaključite dan. Kaže se da se poslednja misao s kojom se utone u san javlja
ujutru, nakon buđenja, kao prva misao. Većina nas tone u san s umom pretrpanim slikama iz TV programa, brinući o danu koji je protekao i strepeći o sledećem danu. Mnogi ne možemo uopšte ni da zaspimo. Izvodi iz Ošovih razgovora su posebno odabrani za veče. Citati koji su navedeni u knjizi jutarnjih kontemplacija su podsticajni, ponekad prepuni snage, ponekad raskošni, ali uvek su jamstvo životnog, potpunog učestvovanja u nastupajućem danu. Nasuprot tome, Ošove reči u ovoj knjizi večernjih kontemplacija podsećaju čitaoce na značaj opuštanja, rasta, rastapanja i odbacivanja.
Knjiga je podeljena u dvanaest poglavlja po mesecima, a meseci na odgovarajuće dane. Nije nužno da prvi mesec bude početak kalendarske godine, nego prvi mesec kada počnete da čitate. Odlomci su tako oblikovani da je bolje da se čitaju sistematski nego neredovno, tako da bi vam svakog dana bilo dostupno Ošovo shvatanje života. Delovi za veče se isto tako nastavljaju na izbor tekstova za jutarnju kontemplaciju. Postoji poseban način čitanja ove knjige. Nije zamišljeno da se čita kao roman, nego svaki put po jedan odlomak. Čitaocu se tako ne servira čitav obilan obrok, nego samo
po jedna “bombona” koja će posle večere da “zasladi” završetak dana. Ošove reči se ne izlažu da bi izazvale slaganje ili neslaganje,
raspravu ili analizu. On je rekao da njegove reči ne treba ni da se pamte: “Ako ono o čemu vam govorim postane realnost u vašem životu, koga je briga da li ćete zapamtiti moje reči ili ne? Sasvim je ispravno da se zaborave. Svako pamćenje reči bi zapravo predstavljalo prepreku. Jedino dozvolite čistom značenju da prodre do najskrivenije srži vašeg bića; tamo gde reči nemaju pristup, a samo njihovo značenje može da pristupi.”
Čitanje njegovih reči je poput slušanja muzike, a ne mentalna vežba. Kao slušanje muzike ili probanje vina – uzmemo gutljaj, pomirišemo bouqet i pustimo da okus dodirne naše duhovne nepce.
Ma Prem Maniša
Poona, Indija
PRVI MESEC
BUDITE KOLUMBO SVESNOSTI
1 dan
Svet previše pati jer je čovek, po prvi put u istoriji ljudske svesti, izgubio trag egzistencije. Niko nikada nije patio kao mi. U prošlosti su ljudi bili vrlo siromašni; umirali su od gladi, ali duhovno nikada nisu bili tako siromašni kao danas. Ljudi nikada nisu umirali od nedostatka duha tako kao danas. Preduzimam čitav ovaj svoj rad da bih opet pružio uvid u egzistenciju. Ako se ponovo čovek ne ukoreni u egzistenciji, neće imati nikakve budućnosti.
2 dan
Čovek ima mogućnosti da postane pesma ljubavi, ples ljubavi, ali vrlo malo ljudi i vrlo retki ljudi svoje mogućnosti preobraze u stvarnost. Ljudi se rađaju kao seme, uglavnom i umiru kao seme; njihov život ostaje samo jalovi pokus. Primetio sam da ljudi idu u hramove, sinagoge i crkve samo
zbog straha, a ne zbog ljubavi. Da, stariji ljudi idu češće jer se oni više boje smrti. Oni ne idu u crkvu i hram zbog toga što znaju nešto
izuzetno važno u životu, nego zato što im život klizi iz ruku i što sve bliže dolazi težak mrak smrti, a oni se toga boje. Žele da ih neko
zaštiti. Sada znaju da uz sebe neće više imati svoj novac, svoje prijatelje; da ni jedno ni drugo više neće biti s njima, njihove porodice
će ih napustiti. Iz očaja oni počinju da zavise od misli o Bogu. Međutim, to se ne događa ni zbog ljubavi, niti zbog zahvalnosti. A Bog
koji se rađa iz straha je lažni Bog. Ja samo nastojim da vam učinim dostupnim prozore u postojanju tako da ne morate ići Bogu zbog straha, tako da možete prolaziti kroz iskustvo lepote, kroz iskustvo stvaralaštva, kroz iskustvo ljubavi. Kada osoba prolazi kroz ova iskustva, dodir je tada
veličanstven, preobražavajući. Dovoljan je jedan jedini dodir s postojanjem – više nikada nećete biti isti.
3 dan
Jedino u velikim izazovima čovek postaje sjedinjen, njegove životne energije se kristališu. Zapamtite – nikada ne povezujte religiju sa strahom, povezujte je sa neustrašivošću i hrabrošću, s takvom hrabrošću koja vam može pomoći da krenete u nepoznato, neistraženo. To je kao polazak malim čamcem u nemirni okean bez ikakve karte, a da ništa ne znate o drugoj obali. To je kao Kolumbovo putovanje – samo iz uverenja da je zemlje okrugla i s nadom da će negde dospeti. Čovek mora da bude Kolumbo svesnosti.
4 dan
Preporučujem vam da započnete da tražite ljubav, a ne neposredno Boga. Ako neposredno tražite nekog Boga on će biti samo vaša mašta. Biće hinduistički ili muslimanski Bog, ili hrišćanski Bog; to neće biti pravi Bog. Tražite preko ljubavi jer o ljubavi postoji jedna lepa stvar koja ne važi za Boga. Ljubav nije ni hrišćanska, ni hinduistička, ni muslimanska. Ljubav je naprosto ljubav bez ikakvih prideva. To je nešto naročito lepo o ljubavi. Ako čovečanstvo počne da traži ljubav umesto Boga, lako možemo da stvorimo veliko bratstvo od ljudskog roda.
5 dan
U trenutku kada kažete “Bog” to zazvuči kao vrlo daleka stvar. Oni to upravo govore vekovima; da je Bog u visinama na nebu, vrlo daleko od nas. Međutim kada kažete “ljubav”, to je vrlo blisko srcu. Svi ti sveštenici su lukavi i spretni. Oni pokušavaju dokazati da je Bog daleko, jer ako je Bog daleko, tada oni mogu biti njegovi predstavnici, posrednici, agenti. U momentu kada kažete “Bog” imate osećaj njegove ličnosti. Bog postaje ograničen, postaje objašnjenje. Međutim ljubav nije osoba, ona je svojstvo, prisustvo, miris, a ne cvet – manje je ograničena, neobaveznija je i neodređena. Kada kažete “Bog”, naprosto se osećate bespomoćnim – “Šta da radim?” Ako postoji ljubav možete nešto i da učinite. U vašoj ajskrivenijoj
prirodi ste sposobni da volite; zato čitavo moje učenje kruži oko reči “ljubav”. Isus je tvrdio: “Bog je ljubav.” Ja tvrdim: “Ljubav je Bog.”
6 dan
Čovek koji voli zna kako da živi potpuno jer on živi totalno. On živi sada. Njegovo telo je puno ljubavi. Ćelije njegovog tela plešu u ljubavi, njegov um je pun ljubavi, a ne logike. Njegovo srce je puno ljubavi, ono nije samo sistem za pročišćavanje krvi; a on nije samo instrument za disanje, on udiše i izdiše ljubav. Sama njegova duša nije ništa drugo nego čista ljubav, more ljubavi. Takva osoba je prisiljena da pronađe postojanje. Gde bi se egzistencija mogla sakriti od takve osobe? Zapravo, takva osoba ne mora ići da traži postojanje, ono dolazi da pronađe nju. U tome je lepota; kada postojanje dođe da traži i pronalazi bašvas.
7 dan
Zavolite bez adrese, nemojte usmeravati ljubav prema nekome određenom. Zavolite čitavo postojanje, jer postoji samo jedna realnost. Drveće, planine i ljudi nisu međusobno baštako različiti. Mi svi učestvujemo, postojimo u dubokoj harmoniji. Stalno udišemo kiseonik, a izdišemo ugljen dioksid. Drveće stalno udiše ugljen dioksid, a izdiše kiseonik. Znači bez drveća mi ne bismo mogli da postojimo. Mi smo sjedinjeni i ulazimo jedni u druge; tako je čitavo postojanje međusobno povezano. Zato volite bez adrese; stabla i zvezde, planine, ljude i životinje. Nije važno koga volite, važno je da volite.
8 dan
Dobrobit čoveka je u postojanju. Ako se utvrdimo u egzistenciji mi smo celi i zdravi. Ako ostanemo izvan postojanja, ostajemo bez korena i bivamo napušteni. Postojanje je zemlja, naša sigurnost, naša dobrobit. Celovitost života nije ništa drugo nego istraživanje – istraživanje naše dobrobiti.
9 dan
Egzistencija se može dodirnuti samo u potpunoj predanosti. Manje od toga neće biti dovoljno. Kao što voda isparava na sto stepeni, potpuno predavanje se dešava kada našego ispari, kada postanete samo prazan prostor. Nikoga nema unutra. Postoji veliki mir, neodređenost, beskraj, neobaveznost, ali nikoga tamo nema. To je trenutak kada se u vas spusti čitavo nebo, kada se susretnu nebo i zemlja, kada ste preobraženi od smrtnog bića u besmrtnu dušu.
10 dan
Čovek mora da se uzdigne iznad svoje volje, tako da može da postane deo božanske volje. Čovek mora da odbaci svoju vlastitu volju, u tome je ceo problem. Jednom kada se rastopi naša volja, egzistencija započinje da funkcioniše kroz nas. Tada više nema jada, nema straha, čovek se potpuno opusti i nema nikakvih problema. Svi naši problemi izviru iz naše volje jer volja predstavlja borbu sa celinom. To je borba, a borba nužno donosi napetost a vi ste osuđeni na neuspeh i zato, koliko god se teško čovek bori duboko u srcu zna, negde duboko zna da je to jalovo. On ne može da uspe
protiv celine. Čovek može da uspe samo u zajedništvu s celinom, a ne protiv nje. U momentu kada se vaša volja preda sve je vaše. Odjednom
vam se širom sveta otvaraju vrata. Sve tajne su vam dostupne, date su vam i dobijate sve ključeve. Paradoks postoji; vi postajete gospodar u predaji svoje volje. Dok zadržavate volju i borite se za nju, ostajete rob.
11 dan
Ljudi su teški. Život ih čini takvim, jer ih prisiljava da se bore. Oni polako gube unutrašnju mekoću, postaju kao stene, a kamena osoba je mrtva osoba, pravi mrtvac. Živi samo po imenu. Zaista ne živi. Istinski život se sastoji od mekoće, ranjivosti, otvorenosti. Ne bojte se postojanja, ono se brine za vas i voli vas. Nije potrebno boriti se sa egzistencijom. Ona želi da vam da više nego što ikada možete tražiti za sebe i više nego što uopšte možete zamisliti. Međutim egzistencija vam može davati samo ako ste mekani i ranjivi. Ako možete da upijate tada egzistencija može ući u vas sa svih strana. Upijajte, budite dostupni egzistenciji, ne bojte se. Nema čega da se bojite. Ovo je vaša egzistencija, mi njoj pripadamo; ona pripada nama.
12 dan
Sada religija mora biti stvarna. Dosta je bilo života s nestvarnim. Život je stvaran i ljubav je stvarna, pa kada volite život on postaje vaša cela egzistencija. Jedini način da poštujete život jeste da pevate, igrate, procvetate, budete stvaralac, da doprinesete nečim tom slavlju, da doprinesete nečim tom velikom festivalu, karnevalu koji traje većdugo i trajaće i dalje. Igraju zvezde, drveće i okeani. Sledbenici sanjase moraju postati deo okeana, deo drveća, deo oblaka i zvezda. To je moj hram. Ne verujem ni u koji drugi hram, ne verujem ni u kakvog Boga. To je moje iskustvo i želim da ga podelim sa svim ljudima. Biti sledbenik sanjase naprosto znači da ste se pokrenuli u dimenziji svečanosti. To je poziv proleću; proleće dolazi.
13 dan
Fridrih Niče tvrdi: “Bog je mrtav.” Niko ga nije pitao, ko ga je ubio? Postoje samo dve mogućnosti; ili se ubio sam ili je bio ubijen. Bog ne može da počini samoubistvo; to nije moguće jer Bog znači blagoslov, kako bi se blagoslov mogao ubiti. Bog označava istinu. Zašto bi se istina ubijala? Zaista Bog znači večnost. Zato je nemoguće samoubistvo. Mora da su ga ubili sveštenici. Svi sveštenici iz svih religija su deo velike zavere. Oni su ubili Boga. Naravno, nisu mogli ubiti pravog Boga, ali su mogli ubiti onoga koga su sami stvorili. Zbog glupe istorije od devet hiljada godina, u
ime religije ja predlažem; potražite ljubav, zaboravite sve o Bogu. Božansko će doći samo po sebi. Ono mora da dođe; to je neizbežno.
14 dan
Telo se rađa i telo umire; um se rađa i um umire. Vi niste ni um ni telo, vi ste nešto što nadmašuje i jedno i drugo, nešto što ne umire i što se nikada ne rađa. Uvek ste bili ovde i uvek ćete biti ovde. U momentu kada to čovek oseti cela perspektiva života započinje da se menja. Šta god da je do sada bilo važno za nas, postaje nevažno; novac, moć, ugled i slično. A ono što nikada nije bilo važno odjednom dobija veliki značaj; ljubav, ljudskost, meditacija, molitva i božansko. Zapamtite da je u vama nešto večno.
15 dan
Isus je rekao da je kraljevstvo božje u vama. To je osnovno učenje svih svesnih ljudi. Nemojte nikada ići niti tragati za istinom izvan sebe. Tamo ništa nećete naći. Ostaćete prazni, neispunjeni, nezadovoljni jer pravo kraljevstvo i pravo bogatstvo su deo naše unutrašnjosti, vaše ubjektivnosti, vaše duše. Obični ljudi su ekstrovertni. Ako krenete u sasvim suprotnom smeru to će biti introvertnost. Ja nisam protiv sveta, ali ne poznavati samog sebe je vrlo opasno. Jednom kada poznajete sebe, možete lutati širom sveta deleći svoju radost s drugima i živeći u svojoj radosti, tada više neće postojati nikakvi problemi. Ako ste ukorenjeni u svom biću možete biti ekstrovertni koliko želite, ništa vas ne može povrediti. Možete živeti na vašaru, ali vašu meditaciju niko neće ni dirnuti. Inače, prvo i najvažnije je da se umirite i smestite u sebi, da se sprijateljite sa svojom unutrašnjom realnošću. Ja samo nastojim, na sve moguće načine, da vas okrenem prema vašoj unutrašnjosti; da vam pomognem da uvidite. Ne mogu vam dati istinu, ne može to niko, ali vam mogu pokazati gde ćete je naći. Nećete je naći na mesecu ili Mont Everestu, morate je naći sami u sebi. Naučite da zatvorite oči i da gledate u svoju unutrašnjost.
16 dan
Sve je božansko. Bog zapravo ne postoji, samo božansko. Bog nije osoba, nego svojstvo, nije ličnost nego prisustvo. Misao o Bogu kao osobi je antropomorfna; mi smo stvorili tu sliku u mašti. To nije ništa drugo nego ljudska projekcija, to nije pravi Bog, istinski Bog; zato Buda ne govori o Bogu, on govori samo o božanskom, nikada o Bogu. Po mom iskustvu to je isto tako, ne postoji Bog, ali postoji božansko; celo postojanje je preplavljeno božanskim. Ne postoji podela između Boga i sveta. Postojanje je božansko. Posmatrajte postojanje ovim očima i bićete iznenađeni jer
ćete ugledati stvari koje nikada pre niste videli. Svaki dan ste prolazili pored istih stvari; pored istih stabala, istih ptica, istih osoba.
Kada jednom budete posmatrali tim pogledom, svesni da je sve božansko, posmatraćete stvari u novom svetlu. Tada svet više nije zagonetka, ni problem, ni pitanje koje treba rešavati, nego tajna koju treba živeti.
17 dan
Božansko je naša suština, samo naše biće. Ono nije nešto izvan nas, to je naša najskrivenija srž, naša unutrašnjost. Ne treba je tražiti i tragati za njom. Samo ovo treba zapamtiti; mi smo to zaboravili. Naše božansko nije izgubljeno, radi se samo o tome da smo zaboravili ko smo.
18 dan
Čovek je sposoban da postane domaćin egzistenciji, dom za postojanje. Ako čovek ne postane domaćin i dom za postojanje, ostaje neispunjen. Ako ne dozvoli postojanju da uđe u njega, čovek ostaje duboko nezadovoljan, jer u momentu kada postojanje ulazi u naše biće, mi sami postajemo postojanje. To je naša prava sudbina. Samo s tim ispunjenjem dolazi zadovoljstvo i radost dolaska.
19 dan
Mi smo vrlo blizu egzistencije; ali smo kao paralelne crte, nikada se ne susrećemo. Jednom kada prestanemo da odlazimo u prošlost i budućnost, paralelne linije će se približiti jedna drugoj. Jednog dana, iznenada će nastati samo jedna. To je trenutak velike radosti i velikog blagoslova. To svi traže, za tim svi čeznu. Zbog toga što to ljudima stalno nedostaje, oni postaju jadni. Budite spremni. Jedini način da se bude spreman jeste da se živi u sadašnjosti i postaćete dom egzistencije. To će biti ispunjenje života.
20 dan
Egzistencija je naša jedina sigurnost. Novac, moć, ugled, ništa od toga ne predstavlja sigurnost. Porodica, prijatelji, čak i život sam po sebi, nije ništa sigurno. Okruženi smo nesigurnošću. Postoji jedna stvar koja je sigurna, a ona se ne može naći nigde spoja. Ona se nalazi samo u najskrivenijoj srži. Tamo boravi Bog. Tamo on stoluje. To božje prebivalište je u srcu vašeg srca. Poznavati Boga u sebi znači ići izvan svake nesigurnosti. Tada sve postaje sigurno i sve je čuvano; a kada se to dogodi nestaju jad, nezadovoljstvo i nastaje veliki blagoslov. Taj blagoslov je najdublja čežnja vašeg bića.
21 dan
Pobeđuje se saznavanjem tajne. Postoji samo jedna tajna koja je vredna da se spozna, a to je vaša sopstvena najskrivenija ličnost. To mesto je najsuptilnije. Ljudi stalno putuju i ovamo i onamo što nije teško. Čovek je bio na Mesecu, a to je tako jednostavno. Međutim veoma je teško doći do svog sopstvenog središta i tajne svih tajni koja je tamo sakrivena. To je glavni ključkoji može da razreši sve tajne. Ukoliko ste sanjasa sledbenik vi ste na stazi otkrivanja samog sebe. Ono je većtu, treba samo da ga otkrijemo. Treba samo otkloniti neke nebitne stvari, razgrnuti nekoliko zavesa i odjednom ćemo se sresti sa samim Bogom. Tajna je u tome što mi jesmo Bogovi, a nesreća je što smo postali prosjaci.
22 dan
Prva stvar koju treba da zapamtimo jeste ta da smo mi dobili život, što nije naše dostignuće. U stvari, uopšte ga nismo zaslužili. Veoma čudan zakon postojanja kaže da oni koji su to zaslužili, kao Buda ili Hrist, odlaze iz života, a oni koji to ne zaslužuju uvek iznova dobijaju život. Kada jednom to zaslužite, vi ste spremni da nestanete u nedostižnom. Dok to ne zaslužite moraćete se ponovo vraćati. Sledeće što treba da se pamti jeste snaga duha. Ni ona nije vaša, ona je neprestani tok božanskog u vama. Svakog momenta vi ga udišete, mada nesvesno. Mi jedemo Boga, udišemo Boga, ne
postoji ništa što nije Bog. On je naša hrana, naše korenje, naše grane, lišće, cveće, voće. On je sve, mi smo ništa.
23 dan
Jedna od najtežih stvari u životu je da se primi dar, jer je to suprotno egu. Lakše je davati. Davati je lako, a veoma je teško primati. Jošje teže primiti kada to nismo zaslužili. Mi to ne zaslužujemo, jer nismo to zaradili. Mi nismo vredni blagoslova, ali postojanje nam i dalje daje, ne zbog toga što smo mi to zaslužili, većzato što ono ima tako veliko bogatstvo davanja. U trenutku kada primite njegov blagoslov ono će da vam bude zahvalno. Vi ste ga rasteretili, uzeli ste nešto težine sa njegovog bića. Ipak zapamtite, veoma je teško da se primi poklon, jer se čini da je to kao potcenjivanje i čoveku je vrlo neugodno. Sledbenik sanjasa treba da nauči kako da primi poklon sa radošću i slavljem, jer što radije primate, više će da vam se daje. Ukoliko ste spremni da primate, celo nebo vam može sići u vaše biće ovog trenutka. Bašovde. Sve što treba da uradite
jeste da budete potpuno spremni i otvoreni.
24 dan
Vekovima su svi učitelji tvrdili da je svako rođen kao božanski kralj, ali da je u potpunosti nesvestan te činjenice. Ukoliko ne poznajemo svoj sopstveni unutrašnji svet mi smo nesvesni svog unutrašnjeg kraljevstva. Pošto smo nesvesni kraljevstva koje nam pripada, koje je zauvek naše, mi nastavljamo da želimo male stvari, da prosimo male stvari. Mi sanjamo da smo prosjaci. U momentu kada se čovek probudi na svoje iznenađenje shvati da nije prosjak, većkralj. U tome je smisao cele meditacije – da vas učini svesnim vašeg kraljevstva, vaših najviših mogućnosti, a jednom kada postanete svesni, putovanje više nije teško. Samo malo buđenje i skoro će san nestati, a onda je sve lakše. Međutim, ako se ne probudite, to ne
može da postane stvarnost, ne može da se ostvari.
25 dan
Kada jednom budete svesni, počinjete da tragate za drugim rođenjem. Samo uz pomoćmeditacije ono postaje moguće. Prvo vas rađa majka, a drugo rođenje se dešava pomoću meditacije; iz tog razloga se u drevnim spisima meditacija naziva pravom majkom. Hrist je rekao svojim učenicima: “Dok se ne rodite ponovo, nećete ući u kraljevstvo Božije.” Čovek koji je dostigao Boga, na istoku se naziva dviđ, dva puta rođen. Kod drugog rođenja oslobađa
se miris.
26 dan
Na Zapadu meditaciju smatraju samo jednom vrstom razmišljanja. Kada se razmišlja o uzvišenim stvarima to se naziva meditacijom. Kada razmišljate o Bogu, Hristu ili ljubavi to se onda naziva meditacijom. Na Istoku meditacija nije razmišljanje. Svejedno je da li vi razmišljate o Bogu ili novcu; bilo kakvo razmišljanje o ma kom objektu je samo prepreka u meditaciji. Meditacija na Istoku predstavlj stanje bez misli, samo postojanje. To je najsjajnije iskustvo u životu – jednostavno kada postojite. Nikakva misao ne postoji u vama, sve je stalo. Um nestaje, ali svesnost je prisutna više nego ikada pre, jer sve što je bilo skriveno iza misli više nije skriveno. Sve što je bilo zadržano mislima, oslobođeno je. Sva energija je oslobođena. Čovek je jednostavno jezero energije, tako mirno da se na njemu ne pojavljuje ni jedan talas. Na tom mirnom jezeru svesnosti energije odražava se postojanje. Mi spoznajemo ono što jeste. Bog je drugo ime za ono što jeste.
27 dan
Priprema koja je potrebna za iskustvo božanskog jeste otklanjanje uma. Samo o tome je reču meditaciji – načinu da se prekine njegovo stalno čavrljanje, tog ludog uma koji radi neprekidno bez nekog povoda. Zaposlen je, a posla nema. Um treba samo ukloniti, ne uništiti, tako da možete da ga koristite kada vam zatreba. Neka bude sklonjen kao vašauto koji stoji parkiran u garaži. Kada želite da ga koristite možete ga uzeti, jer ste tada gospodar. Ipak, obično se dešava nešto sasvim drugo: auto zahteva da ne ide u garažu. On kaže: ”Neću da stanem. Morašda me voziš.”Tako se vozite celog dana. Čak i u snu vam um neprekidno radi. Obično kada jednom počne da radi u detinjstvu, ne prestaje sve do smrti, izuzev ako čovek počne da meditira. Za pojedine koji se bave meditacijom um stane, i oni u nekom trenutku postanu svesni sunca koje je bilo sakriveno iza oblaka
uma. Ta svetlost, istinska svetlost, pravog sunca je božansko znanje.
28 dan
Mi bez prestanka slušamo ono spoljašnje, stoga nam promiče unutrašnji glas koji govori iz naše najskrivenije suštine. Živimo u umu, na periferiji, pa nam on ne dozvoljava da čujemo tihi, mali glas u sebi. Učitelj je potreban jedino kao sredstvo, jer slušate ono spoljašnje. Učitelj vam spolja pokušava reći ono što vam vaše unutrašnje postojanje govori većvekovima. To što ste sa učiteljem je samo priprema da bi jednog dana, kada se okrenete unutar sebe i zatvorite oči, mogli videti svoju unutrašnjost, tako da čujete ono što vam vlastita intuicija stalno govori. Intuicija je uvek u pravu. Intelekt može biti u pravu, a može i da greši, on je uvek ili – ili; postoji dvoumljenje; nije nikada bez sumnje. Intuicija je bez ikakvog dvoumljenja, ona jednostavno zna. Čovek od intuicije se nikada ne kaje, jer ne čini nikada ništa pogrešno, jednostavno to ne može. On samo sledi glas postojanja u sebi.
29 dan
Vi niste telo, niti um; vi ste svedok svega toga. Ukoliko čovek ne postane sve više i više svedok, nikada neće spoznati da je sam duša. Vi ste svesni svojih očiju kada gledate, ako ste zatvorili oči, zaboravićete sve o njima. Kada se detetu ne bi dozvolilo da koristi svoje noge ono ne bi moglo da hoda i zaboravilo bi sve o svojim nogama. Upotrebom izvesnih sposobnosti mi ih postajemo svesni. Kada gledamo, svesni smo da imamo oči, kada slušamo, svesni smo da imamo uši, dok osećamo mirise svesni smo da imamo nos. Isto tako, svedočeći čovek postaje svestan da ima dušu, da je duša a ne telo. Svedočenje je sposobnost duše. To je istraženo na Istoku: kako da se bude svedokom svega, kako biti samo posmatrač bez ikakvog poistovećivanja. Vi samo posmatrate telo i um sa svim njihovim funkcijama, delovanjima i pokretima, ali ste samo posmatrač koji stoji kraj puta – saobraćaj se odvija dalje. Vi niste ni auto u prolazu, niti kamion, ni autobus, ni ljudi, ni bikovi, ni krave – niko. Vi ste samo posmatračkoji stoji pored puta. Bašto je meditacija: videti svoju celinu telo-um, a da se ne poistovetite s njom. Ubrzo se doživi potpuno nova pojava: postojanje
duše. Ja pokušavam da vam omogućim sledeće: da postanete svesni da ste bogovi i boginje i da ste večna bića.
30 dan
Šta je hrabrost? Najvažnija definicija kaže da je to sposobnost da se odbaci blisko, poznato, a to je um – blisko, poznato, prošlo. U trenutku kada napustite prošlo vi se otvarate za beskonačno. Ali, čovek oseća strah pri takvoj otvorenosti, oseća da je izgubljen u takvom prostranstvu. Um je mala stvar. On se oseća ugodno i toplo. Kao zlatni kavez je. Veoma je lep i može se ukrasiti. Svako nastoji da ga ukrasi. Zbog toga postoji vaše obrazovanje. Ono ukrašava zlatni kavez dok on ne postane tako lep da se ne može napustiti. Vi postajete zavisni od njega i zaboravljate da imate krila, da je celo nebo izazov, da treba da odete do zvezda, da je pred vama dugo, dugo putovanje. Stoga moja definicija glasi. Hrabrost je sposobnost da se odbaci zlatni kavez uma i pođe u nepoznato, uprkos strahovima i uprkos nesigurnosti svega toga. Samo ona osoba je religiozna koja
ima tu sposobnost.
31 dan
Život i Bog su sinonimi. Bog nije tvorac života, on je sam život; on nije odvojen od života. Sama ideja tvorca je neistinita. On nije kao slikar jer se slikar odvaja od slike. Više liči na plesača koji postaje isto što i ples. Stoga, ako čovek želi da poštuje Boga ne mora zbog toga da ide u hram, džamiju ili sinagogu. Život je više nego što je vama potrebno. Sva zemlja, svo postojanje puni su Boga, preplavljeni Bogom. On je i crveno i zeleno i zlatno na drveću. On je svuda, ne možete ga izbeći. Stalno smo sa njim u dodiru. Zbog toga što neprestano imamo neke ideje o Bogu nama nikako
ne polazi za rukom da ga nađemo. Mislimo da je negde daleko na nebu i zato ga ne nalazimo. Odbacite ovu glupu zamisao i naći ćete ga svuda. On je veoma blizu. Jednom prilikom upitali su Ramakrišnu: “Gde je Bog?” On im je odgovorio: “Kažite mi gde ga nema. Tražio sam mesto gde ga nema i nisam ga našao. Jošnisam našao mesto gde ga nema.”Ljudi su nesrećni jer su rešili da se opiru postojanju. Od ovog momenta prestanite da se opirete, neka vam bude svejedno, sve pustite. Dozvolite mu da se pobrine za sve u vašem životu i život će imati sasvim drugi ukus. Onda blaženstvo postaje prirodno kao disanje.
