OSHO / NEOPHODNOST JUTARNJE KONTEMPLACIJE

Ne izlažem nikakvu dogmu,
ni sistem verovanja, niti filozofiju.
Samo vam dajem razumevanje pristupa buñenju vaše duše.

PRVI MESEC

Čovek je seme sjajnih mogućnosti
1. dan
Čovek nije stvoren da bi puzao i vukao se po zemlji. On je sposoban da poleti do najveće visine.
2. dan
U svakom dobu je potrebna nova vrsta duhovnosti, jer je različito od svih drugih razdoblja; zato
uvek ponovo dolaze glasnici duhovnosti. Glasnik je samo čovek koji savremenim ljudima tumači večnu
istinu. Jedan od takvih velikih božjih glasnika je bio Avram. Treba ponovo da se povežete s Avramom, ali
setite se da Avram ponovo treba da se rodi.
3. dan
Moderni ljudi po prvi put u čitavoj istoriji nemaju pojma o svetosti, već naglañeno žive svetovnim
životom. Zanimaju ih novac, moć, ugled i misle da je to sve, što je vrlo ograničen stav.
Njihov život je zarobljen malim stvarima, vrlo malim. Nemaju pojma ni o čemu većem od sebe.
Porekli su Boga, proglasivši ga mrtvim. Porekli su zagrobni život, porekli su svoj unutrašnji život. Jedino
veruju u poricanje središta; zbog toga nas okružuje takva dosada. To je prirodno, jer bez nečega većeg od
vas, s čim biste se uporeñivali, život će da vam postane prazan i dosadan. Život postaje igra samo kada je
pustolovina, a to može da vam se dogodi jedino ako postoji nešto uzvišenije za čim težite i šta želite da
dostignete.
Značenje svetinje je u tome da mi nismo cilj, nego da smo samo prolaz; da se još nije sve desilo i da
mnoge stvari moraju još da se dogode. Iz semena nastaje izdanak. Izdanak mora da postane stablo, ali mora
da sačeka proleće, to doba kada se odjednom rascvetavaju hiljade cvetova i otvaraju svoju dušu svemiru.
Samo tada će da se postigne svrha. Meñutim, svetinja nije daleko; samo moramo da počnemo da se
raspitujemo o njoj. U početku, naravno, pipamo u mraku, ali stvari ubrzo započinju da se usklañuju, pa brzo
počinjemo da imamo uzvišene vizije. Do srca nam dopire neka nepoznata muzika, budi naše biće i započinje
da nam daje novu boju, novu radost i nov život.
4. dan
Prema shvatanju nauke to izgleda da se zbiva slučajno. Meñutim, ako smo slučajnost, tada smo
nepotrebni; biće isto bilo da postojimo ili ne. Takoñe po tom shvatanju nije važno da nam život potpuno
izgubi smisao – s obzirom da širom sveta vlada klima besmisla. Bog nije ništa drugo nego „smisao”. Život
ima smisla – to je potpuno objašnjenje Boga.
Za mene Bog nije ličnost. On je samo značenje postojanja. On je pre prisutnost nego ličnost. Samo u
sebi treba da stvorite prazninu, a ne da tražite Boga. U momentu kada se budete ispraznili, ispuniće vas nešto
uzvišeno i popuniće vašu prazninu. Počeće da vas preplavljuje nešto sasvim novo što nikada ranije niste
okusili niti poznavali. To je naročiti blagoslov, posebna dobrota. U zanosu takve vrste istog momenta
saznajete da ne postoje rañanje i smrt i postajete večni. Od tog trenutka ćete saznati da ste deo jedne prelepe
energije koju nazivamo božanskom. Božansko je kao energija okeana, u njemu smo samo talasi.
5. dan
Nismo ništa izgubili. Bog se ne gubi, pa zato ne treba ni da ga tražimo. Samo smo zaboravili na
njega; on je samo pitanje sećanja. On se nalazi u najskrivenijem jezgru našeg bića. Možemo da ga nazovemo
istinom, Bogom, dobrotom, lepotom; sva ta imena označavaju istu pojavu U našem biću postoji nešto večno,
nešto besmrtno, nešto božansko. Sve što treba da učinimo je da uñemo u dubinu, duboko da zaronimo u
svoje biće i da vidimo, shvatimo i prepoznamo. Zbog toga to putovanje zapravo i nije putovanje. Nikuda ne
moramo da idemo, nego samo da mirujemo i da postojimo.
6. dan
U momentu kada se oslobodite sopstvene ličnosti ispuniće vas Bog. Zapamtite da oboje zajedno ne
mogu da postoje. Stalno to ponavljajte; oboje zajedno ne mogu da postoje; ili ste to vi ili je Bog. Naravno,
bilo bi glupo da izaberete sebe. Odaberite Boga; neka vaš ego nestane. Zaboravite na sebe kao entitet
odvojen od postojanja i u samom tom nastojanju ponovo ćete se roditi.
To je paradoksalno stanje; u momentu kada se ispraznite postaćete ispunjeni, zapravo ispunjeni po
prvi put; preplavljeni punoćom, bićete neiscrpni.
Ego je samo senka, on nije materijalan. On je samo san, a ne realnost. Napustite senku, kako biste
mogli da doprete do materijalnog. Napustite lažno da biste mogli da dostignete realno. Ja vas učim samo
kako da se ispraznite od sebe i kako da se ispunite Bogom. Ta ispunjenost je istinsko zadovoljstvo.
7. dan
Učili su nas da budemo neprijatelji postojanja, učili su nas negativnim životnim ideologijama, a to su
činili dotle dok nam se nije uvuklo u krv, kosti… Ne volimo život, mrzimo ga, a takozvane religije uče ljude
da je život kazna, da ste kažnjeni zbog prvobitnog greha.
Život nije kazna, nego je nagrada; život je dar. Potpuno ga prigrlite. U momentu kada počnete da ga
obuhvatate, iznenadiće vas njegova lepota, poetičnost, muzikalnost. Jednom, kada nestane vaša ideja o
negativnosti i u vas se useli nešto pozitivno, otvaraju se tajna vrata i život započinje da vam otkriva svoje
tajne. One mogu da se otkriju samo prijateljima, a nikako bilo kome; one nisu za javnost. Jedino, kada
budete u dubokoj i bliskoj vezi s životom, on će da vam otkrije svoje srce. U samom tom otvaranju čovek
saznaje šta su istina, ljubav, dobrota i Bog.
Čovek ne treba da traži druga vrata u životu, već samo mora da ide u dubine sopstvenog života jer su
samo u njemu ona skrivena. Druga obala je sakrivena na ovom svetu. Ne moramo da odlazimo iz njega,
samo moramo dublje da uñemo u njega.
8. dan
Čovek mora da bude sasvim prazan; samo tako će u sebi da stvori prostor u koji će moći da uñe Bog.
Mi smo toliko prepuni suvišnih stvari, toliko puni otpadaka. Kada bi Bog i želeo da doñe za njega ne bi bilo
mesta. Posude naše su prepune. U njih ne može da stane više ni jedna kap. Moramo potpuno da ispraznimo
posudu.
U trenutku kada sasvim budete prazni i u sebi ne budete videli ništa više, odjednom će sve da
postane svetlost. U vašem biću odjednom će procvetati hiljade cvetova. Ispuniće vas miris i muzika kakvu
nikada ranije niste čuli, i… U tom iskustvu ćete se osloboditi života, smrti i samog vremena. Postaćete deo
večnog toka postojanja. Meñutim, čovek mora sasvim da nestane da bi nastao Bog.
9. dan
Dok ne otkrije sam sebe, čovek je samo sredstvo. U momentu kada sebe otkrije, čovek pronalazi cilj.
Periferija vašeg bića je sredstvo; telo, um, srce. Koristićete ih sve da biste dopreli do najskrivenijeg jezgra
samog središta, a tamo je cilj. Kada se on postigne, čovek nalazi sve što je tražio. Kada se on upozna, sve
biva poznato. Kada doñe do njega, dolazi do Boga.
10. dan
Život je uvek nov, um je uvek star. Život nikada nije star, niti je um nov. Zato nikada ne mogu da se
sretnu. Um se kreće unazad, a život napred. Zato oni koji pokušavaju da žive kroz um, naprosto rade nešto
tako besmisleno, da onog dana kada spoznaju šta su sami sebi radili, neće moći da shvate da su mogli da
postupaju tako glupo, besmisleno i apsurdno.
Život može da se upozna samo u stanju ne-uma, to jest u meditaciji, otklanjanjem uma,
egzistencijom bez misli, samo postojanjem, mirno – bez prometa, u kome je sve prazno, tiho i mirno. Tada
ćete iznenada doći u dodir sa životom i shvatićete njegovu neverovatnu, oslobañajuću svežinu. To je Bog, to
je nirvana. Živeti život jeste potpunost, poznavati život u njegovoj apsolutnoj svežini znači biti dobar i biti
smiren.
11. dan
Dragulj je unutra u nama, a mi ne znamo da ga imamo. On je deo našeg bića, a mi ga svuda tražimo,
samo ne tamo. Otuda jad, nezadovoljstvo i očaj.
Pogledajte u sebi i kraljevstvo božje će da bude vaše. Nikada ga nismo ni izgubili, čak ni za tren.
Zapravo, ne možemo ni da ga izgubimo, čak i kada bismo to želeli. Dragulj je naše pravo biće. Meñutim, bili
smo glupi i po svojoj sopstvenoj odluci smo postali prosjaci. Zaboravili smo kako se čitaju svete knjige
sopstvene unutrašnjosti, pa tražimo u Vedama, Kuranu i Bibliji… želeći da postanemo veliki učitelji, ali to
ne postižemo, već ostajemo siromašniji nego ikada. Samo jednim putem dolazi bogatstvo duha, a taj put je
uvid, jer se tamo nalazi rudnik neiscrpnog blaga.
Okrenite se ka unutra, uključite se i tada će da nastupi sjajna, beskrajna radost. Tek tada će život da
postane značajan, a ne pre toga. Tek tada će da nastane život.
12. dan
Pripremite se da primite Boga, budite spremni da prihvatite sunce, svetlost. Jedino je potrebno da
postanete svesni, da budete sve manje u umu, a sve više i više izvan uma posmatrajući to, bez identifikacije.
Postanite samo odvojeni posmatrač. Za to pravo značenje daje reč „zanos” (trans) – ostati izvan. Ako naučite
da ostanete izvan uma, naučićete sve što je potrebno. Sve religije na razne načine, na raznim jezicima, uče
jednu jedinu tajnu: kako da se bude izvan svog uma. Dan kada vam to bude uspelo biće najsjajniji dan u
vašem životu. Tog dana ćete se ponovo roditi. Onog dana kada više ne budete svesni fizičkog sveta,
postaćete deo Boga.
13. dan
Kabir, jedan od najvećih indijskih mistika je rekao: „Tražio sam Boga godinama i godinama i nisam
mogao da ga pronañem. Onda sam napustio tu ideju, postao sam smiren i ispunio se ljubavlju – šta sam
drugo mogao? Pošto nisam mogao da pronañem Boga, jedino mi je preostalo da ostanem što bliže
božanskom. Zato sam se smirio i utišao, bio sam ispunjen ljubavlju. Postao sam dobar, kao da sam ga već
pronašao. Sve je bilo ‘kao da’. Jednog dana je on došao da potraži mene i od tog dana previše ne marim za
njega, ali on nastavlja da me sledi. Prvo sam ja zvao njega, govoreći: ‘Bože, gde si?’ Sada on zove mene:
‘Kabire, gde si?’ ”
Kabir je govorio o nečemu veoma značajnom. Citiram njegove stvarne reči: „On nastavlja da me
sledi kao senka i da me zove: Kabire, Kabire, kuda ideš? Šta radiš? Mogu li nekako da ti pomognem? Sada
me baš briga za njega, jer znam da je tu.” On nije negde napolju, nego unutra. On nije u religijskim
obredima; on je u ljubavi. On nije u formalnostima, nego u neformalnom prijateljstvu s postojanjem.
14. dan
Najvažnije je zapamtiti da nas Bog voli, da nas nije napustio, da nije ravnodušan prema nama, da je
neprestano svestan nas i da mu je stalo do nas.
Što dublje ova ideja uñe u vaše srce, utoliko bolje, s obzirom da ćete, kada budete osećali sve više i
više božje ljubavi, biti u stanju da volite druge ljude. Tako postajemo sposobni za ljubav. Ako nas vole i mi
možemo da volimo. Ako nas ne vole, ne znamo kako da volimo. Ne znamo šta je ljubav. U današnjem svetu
je ljubav nestala jer je nestao Bog. Nebo je prazno, a nekada je bilo puno ljubavi. Vekovima su ljudi molili
gledajući u nebo. Uzdizali su se, osećajući ljubav kako se izliva, kako ih zapljuskuje i obasipa. Bili su dirnuti
i nešto se pokrenulo u njima. Bili su preobraženi ljubavlju. Tada su mogli da vole druge, jer kada imate
ljubavi možete da je dajete i drugima. Ako je nemate, kako ćete je nekome dati? Jedini izvor iz koga ona
može da se dobije jeste Bog; on je jedini neiscrpni izvor.
15. dan
Gost je uvek spreman da doñe, ali nema domaćina. On sanjari na drugom mestu i čezne za nečim.
Nikada nije kod kuće. Nikada nije ovde i sada; ili je u prošlosti ili u budućnosti. Postoje dva načina da se
odluta: u ono što je već prošlo, i u ono što tek treba da doñe. Bežanje u prošlost i budućnost su dva načina da
se pobegne iz sadašnjosti, a Bog poznaje samo jedno vreme. Njemu je nepoznata i prošlost i budućnost.
Stvarnost sadašnjosti je jedino njegovo vreme, a nas u stvarnosti nikada nema. Zato domaćin nastavlja da
traži i ne može da dozove Boga, jer traži u prošlosti i budućnosti; a i Bog nastavlja da traži i ne može da nañe
domaćina jer kuca na vrata sadašnjosti u kojoj domaćina nikada nema.
16. dan
Uvek je sada, nikada nije tada. Uvek je ovde, nikada nije tamo. Tamo i tada ne postoje. Oni su
zapravo lice i naličje istog novčića. Čak su i fizičari došli do saznanja da vreme i prostor nisu razdvojeni.
Ovde znači prostor, sada znači vreme. Jedan od najvećih doprinosa Alberta Ajnštajna je teorija da je vreme
četvrta dimenzija prostora, ono nije odvojena stvar. Prostor je trodimenzionalan, a vreme je četvrta
dimenzija. Meñutim, to je bilo i saznanje mistika. To saznanje je toliko staro da je teško reći kada se prvi put
zaista javilo. To saznanje je najdrevniji uvid mistika.
Meñutim, to je prirodno. Nauka mora da usledi posle hiljadu godina, jer je njena sopstvena
procedura vrlo dugotrajna. Savremeni fizičari tvrde sada ono što su drevni mistici rekli pre pet hiljada
godina; da su sada i ovde lice i naličje istog novčića. Ovo je jedina realna stvar, sve ostalo je mašta ili
uspomena. Izlaz iz uspomena i mašte je u meditaciji, jer u trenutku kada meditirate vi ste slobodni;
osloboñeni ste iz tamnice.
17. dan
Predajte se potpuno postojanju; bez ikakve borbe, bez ikakvih sukoba, bez ikakvih ličnih ciljeva.
Dozvolite da vas osvoji celina, pustite da vas ona vodi. Tada će, gde god vas prihvati, da bude dobro, i šta
god učini od vas biće dobro.
Sam čovek ne može da postupa ispravno. Uvek ispada neispravno. Ispravno će se desiti samo ako
čovek dozvoli Bogu da deluje kroz njega. Zato dozvolite Bogu da deluje kroz vas. Verujte. Ako čitav svet
tako lepo funkcioniše, zašto se ne bi brinuo i o vama? Zašto biste bili zabrinuti i nezadovoljni samim sobom?
Nijedan ružin grm nije zabrinut, kao nijedna ptica, životinja ili zvezda. Tako mnogo briga stvara samo
ograničeni ljudski um iz jednostavnog razloga što on misli da je odvojen. Prirodno, kada bi bili odvojeni,
tada bi sve brige bile vaše. Ako niste odvojeni, tada će celina da se brine o vama.
18. dan
Ako se predate egzistenciji, bićete pobednici; istog momenta ćete biti kraljevi.
Sebično je imati svoju ličnu volju. Dozvoliti da bude volja božja znači predati se. Biti s Bogom i u
Bogu znači pobeñivati. Od ove pobede nema veće.
19. dan
Potražite Boga kroz lepotu, kroz lepotu svega postojećeg. Neka to postane vaše traganje. Obožavajte
lepotu, veselite se u njoj. Kada obožavate lepotu i veselite se u lepoti, postajete lepi. Uslediće istina i dobro.
Kada čovek jednom postigne jedno od te dve stvari, uslediće automatski ostale dve.
20. dan
Postanite ljubazniji i mirniji. To je težak zadatak. Zavolite druge ljude, a kada ste sami budite mirni.
Započnite da sedite smireno, zatvorenih očiju i ne čineći ništa. Znam da će to biti vrlo teško, ali ako s tim
započnete, jednog dana ćete moći tim da ovladate. Sledeće dve stvari su od ogromnog značaja: dar ljubavi
prema drugima i dar smirenosti za sebe. Ove dve stvari će vam doneti veliku radost i jednog dana će dovesti
Boga na vaša vrata.
21. dan
Dobar čovek je onaj koji je blagoslov za egzistenciju. Ako nije blagoslov za egzistenciju, tada nije
dobar. Ovo moramo da zaslužimo. Moramo da budemo vredni toga, a jedini način da to zaslužimo je da se
izgubimo u ljubavi za postojanjem. Religija nije ništa drugo nego ljubav za egzistencijom. Ona nije obred i
nema ništa sa crkvama, ni hramovima, ni džamijama i ništa nema s Vedama, Kuranom i Biblijom. Ona ima
sasvim drugačije značenje. Venčajte se sa egzistencijom. Vi ste zaljubljenik u zvezde, planine i oblake, jer su
oni različiti božanski prostori. Zaljubljenik u ljude i životinje, naprosto u sve to ste zaljubljeni. Ako to bude
moguće, desiće se blagoslov, radost će da vas obaspe s visina. Bićete okupani u dobroti.
22. dan
Predajte se egzistenciji. Predavanje je prelepo jer vas čini dobrim i jer vam donosi lakoću i postaje
velika prilika; Bog započinje da vas zapljuskuje hiljadama blagoslova. Osoba koja je uvek u borbenom
raspoloženju stalno ostaje zatvorena. Osoba koja je opuštena i u miru, koja ne oseća nikakvo neprijateljstvo
prema egzistenciji, koja ni u kom slučaju nikog drugog ne pokušava da pobedi, dostupna je Bogu. Svi njeni
prozori i sva vrata su otvoreni; vetar može da uñe, kiša može da uñe, sunce može da uñe, Bog može da uñe.
To su načini božjeg dolaska. On ponekad dolazi kao vetar, ponekad kao kiša, a ponekad kao sunce. Tako on
dolazi k vama. On nikada ne dolazi kao Bog, on nije osoba. Nikada nećete da ga sretnete kao osobu, uvek
ćete ga sresti kao prirodnu energiju. Cvet koji vam se smeši jeste Bog koji vas pozdravlja. Na zvezdanom
nebu Bog lebdi iznad vas spreman da vas zagrli. Meñutim, može da vas zagrli i poljubi samo tada ako
prestanete da se borite. Drugim rečima – to vas toliko zaokuplja i tako ste prezaposleni da nemate dovoljno
vremena za uspostavljanje bilo kakvog dodira u ljubavi s Bogom.
Jedan sledbenik sanjasa mora da živi životom ispunjenim ljubavlju prema Bogu. To je ljubav, a njoj
su potrebni veliki mir, opuštenost i zaborav; to su jedini zahtevi.
23. dan
Raj nije nigde drugde. Raj nije zemljopisni pojam. Ne nalazi se ni iznad oblaka na nebu. On je u
vama. Ne nalazi se u nekom drugom vremenu, posle smrti. U vama je upravo sada. Od njega ste sazdani.
Zato nema potrebe da lutate i da tragate nigde na drugom mestu.
Sve što je potrebno jeste da se opustite i da budete u svojoj unutrašnjosti. Da zaronite u svoje
sopstveno biće, toliko duboko da ceo svet nestane, u jednom trenutku kao da ne postoji. Čitava egzistencija
nestaje, ostaje jedino vaš život u svojoj čistoti zato što ni sa čim nije zatrovan. Ništa ne može da se reflektuje
u vašem ogledalu. Vaša svesnost je naprosto čista, bez ikakve uzburkanosti, bez ikakvog talasića. U tom
momentu čovek uvek saznaje šta je raj. Nikada ga nismo izgubili na drugom mestu, niti smo bili iz njega
isterani. On postoji u nama, uvek je postojao u nama, ali mi nikada ne gledamo u svoju unutrašnjost. Uporno
tražimo spolja i zato propuštamo svoje sopstveno blago, svoje lično carstvo božje.
24. dan
Čovek je roñen za traganje. Čovek nije roñen kao potpuno biće. Stablu, steni – svemu što postoji
osim čoveka – zajednička je jedna stvar; sve to jeste potpuno. Jedino je čovek nepotpun; zbog toga on ima
izlaz. Sve ostalo je zatvoreno. Ruža je ruža, ali čovek može da bude bezbroj stvari. Čovek može da bude
Juda, može da bude Isus. Sve mogućnosti su mu otvorene i dostupne.
Zbog toga oni koji olako shvataju svoj život propuštaju celu stvar. Život je traganje, ispitivanje,
istraživanje kako da se postane potpun i celovit. To je ljudsko dostojanstvo, ljudska jedinstvenost, jer čovek
nije potpun. On može da se razvija. Zato što još nije potpun on može da cveta, može da uči, može da postane
drugačiji. Čovek raste i razvija se. Čovek je traganje. Čovek nije biće nego postajanje, vrsta traganja. U tome
je njegova lepota, lakoća i božji dar.
25. dan
Bog progovara u svakom srcu, a mi smo toliko zauzeti razmišljanjem da nikada u sebi ne slušamo taj
šapat. Ima toliko nepotrebne buke. U svojoj glavi smo napravili sajmište, tako da srce nastavlja da doziva, a
mi ostajemo gluvi. Bog nije daleko, on je vrlo blizu. Potrebno nam je umeće smirivanja uma, stišavanja,
opuštanja.
Čim se um opušta odjednom čujete božansku muziku u sebi. Bog je zasvirao na instrumentu vašeg
srca, na harfi vašeg srca i ta muzika će da vas preobrazi. Jednom kada je čujete nikada je ne zaboravljate.
Jednom kada je čujete život više nikada neće da bude isti, jednom kada je čujete postali ste deo besmrtnog
postojanja; više niste smrtnik.
26. dan
Sami ne možemo da pobeñujemo. Pokušamo li sami da pobeñujemo, sigurno ćemo biti poraženi. Mi
smo osuñeni. Neuspeh je neizbežan. To bi bilo kao mali talas koji se bori s čitavim okeanom. On pripada
okeanu, kako bi mogao da se bori? To je kao deo koji se bori protiv celine, kao list koji se bori protiv stabla
kome pripada. List može da pobeñuje samo u pobedi čitavog stabla, a nikako sam. Talas može da pobeñuje
samo u okeanu, a ne protiv njega niti bez njega.
Čovek pobeñuje kada ne živi u skladu sa svojom voljom, nego u skladu s božjom voljom. Uz to,
momenat kada se odreknete svoje volje, vašeg ega, vaše lične ideje o uspehu, život kreće dalje, život se
pomera na jednu potpuno drugačiju osnovu. Tada svaki korak postaje pobeda i svakog momenta ste bliži
besmrtnosti.
27. dan
Ideja odvojenosti, ideja: „Ja sam odvojen od sveta, od egzistencije” jeste koren sve mržnje, ljutnje i
besa.
Od sada zapamtite da niste odvojeni od egzistencije. Uz to, pokušajte da budete jedno sa stablom
pored koga sedite, da budete jedno s rekom u kojoj plivate, da budete jedno s osobom čiju ruku držite.
Polako, polako pokušajte da budete jedno sa stenom na kojoj sedite i da budete jedno sa zvezdom koju
gledate na noćnom nebu.
Trik neposrednog ulaženja u predmet se uči vrlo polako. Posmatrač postaje posmatrano. Saznavaoc
postaje saznavano. Tada, gledajući ružu postajete ruža, ne postoji odvojenost. Upoznaćete dve stvari, ljubav i
dobrotu – dobrotu za sebe, a ljubav za sve.
28. dan
Čovek je seme, meñutim samo seme beskrajnih mogućnosti, od koga se ništa ne ostvaruje. Seme
može da umre kao seme, a da nikada ne postane stablo i nikada ne procveta. Čovek je seme svesnosti.
Običan čovek nije sjajan kao dragulj, nije osvetljen iz jednostavnog razloga što je opna semenke tvrda i bez
prozora. Čovek ostaje zatvoren u sebe, zato su lica ljudi mračna i mrak je u njihovim očima. Meñutim, ako
opna može da se probije – a to je moguće – tada se u eksploziji oslobaña moćna svetlost. Ona donosi zanos i
donosi vam večno, čini vas svesnim vaše večnosti, svesnim božanskog u vama.
Meditacija je jedini način probijanja opne. Semenka može da bude probijena, provala je moguća i to
je jedina nada za čoveka jer jedino kroz takav nastup postajemo svesni da postoji Bog. Tada život dobija
smisao, značaj, lepotu i blagoslov.
29. dan
Sve je beskrajno jer je sve božansko. Sve je neograničeno jer sve učestvuje u božjoj prirodi.
Ograničenja su nastala u našim čulima. Ona zapravo uopšte ne postoje. Sve je povezano sa svim ostalim,
meñutim naši oseti stvaraju ograničenja. To je kao kada gledate kroz prozor koji uokviruje nebo. Nebo je
beskrajno i bez okvira, ali okvir prozora ga uokviruje. Vaše oči su prozori. Sve što gledate svojim očima
postaje uokvireno, ograničeno. Vaše uši su prozori. Sve što kroz njih čujete automatski je uokvireno. Svi vaši
oseti stalno uokviruju stvari koje su zapravo bez ikakvih okvira.
Razmišljanje o tome će da vam pruži snažno uočavanje. Tada kap rose postaje okean, tada kamenčić
na morskoj obali postaje velik kao ceo svet, tada ispisani mali list postaje biografija čitavog sveta. Tada ćete,
kuda god da krenete, sresti Boga podjednako unutra kao i izvan. Najveća je moguća radost da se živi u tom
beskraju svesnosti. Od toga više ne može da se postigne, to je najviši vrhunac.
30. dan
Svako je Bog. Sve je Bog. Postojanje i Bog su dve reči za istu pojavu. Zato nemojte da razmišljate o
Bogu kao osobi koja je stvorila svet, koja upravlja svetom, koja vlada svim dogañajima. Ne mislite o njemu
kao o šefu kome ste podreñeni, ne postoji niko takav. Bog nije osoba, Bog je svojstvo, kvalitet. Mnogo bolje
je da se naziva božanskim.
Božansko samo objašnjava činjenicu da se svet ne sastoji samo od vidljivog. On isto tako sadrži i
nevidljivo. Svet se ne sastoji samo od merljivog, on takoñe sadrži i nemerljivo. Svet se ne sastoji samo od
spoljašnjeg, on isto tako ima i dimenziju unutrašnjeg. To je sve što je Bog hteo da kaže, dimenzija
unutrašnjosti.
31. dan
Svi ljudi pripadaju Bogu. Ne može da bude drugačije. Svi smo roñeni u Bogu, živimo u Bogu i
umiremo u Bogu. Naša energija je božanska energija. Bog je samo ime za sveukupnu energiju postojanja.
Bog označava pravu veličinu egzistencije. Ona je veća nego što može da se zamisli ili izmeri.
Prevelika je da bi nauka ikada mogla s njom1
da eksperimentiše. Religija je potreba za tim višim tajanstvenim
kvalitetima iluzije. Zato svi ljudi pripadaju Bogu, ali vrlo malo njih je svesno te činjenice.
U momentu kada samo do toga doñete, ne zato što sam ja tako rekao, ne zbog toga što su tako rekli
Buda i Isus, nego zato što sami osećate – u tom trenutku bićete preobraženi. Nestaće svi jadi. Život će postati
svesnost i radost, dobrota i blagoslov.

Dodaj odgovor

Vaš e-naslov ne bo objavljen. * označuje zahtevana polja