INTUICIJA : Spoznaja izvan logike : Osho – smernice za novi način života

Predgovor

Intuicija ne može biti naučno objašnjena jer sam taj fenomen nema nikakve veze sa naukom i iracionalan je. Sam fenomen intuicije je iracionalan. Što se jezika tiče, u redu je kada pitate:„Može li se intuicija objasniti?“ To, međutim, znači: „Može li se intuicija svesti na intelekt?“ Intuicija je nešto izvan intelekta, nešto što ne potiče od intelekta; ona potiče sa mesta kog intelekt nije ni svestan. Intelekt može da je oseti, ali ne i da je objasni. Skok intuicije može se osetiti zbog postojanja jaza. Intelekt može da oseti intuiciju – on može da primeti da se nešto dogodilo – ali ne može da je objasni, jer je za davanje objašnjenja potrebno postojanje kauzaliteta. Objasniti je znači odgovoriti na pitanje odakle ona potiče, zašto se javlja, šta je njen uzrok. A ona potiče sa nekog drugog mesta, ne potiče od samog intelekta, tako da ni njen uzrok nije intelektualne prirode. Ne postoji razlog, ne postoji kontinuitet koji potiče iz intelekta, niti bilo kakva veza sa njim. Intuicija je potpuno drugi svet događaja koji nije u vezi sa intelektom, iako ona može da prodre u intelekt. Morate shvatiti da viša realnost može da prodre u nižu realnost, ali niža realnost ne može da prodre u višu. Intuicija, dakle, može da prodre u intelekt zato što je viša realnost, ali intelekt ne može da prodre u intuiciju jer je niža realnost.
INTUICIJA
Isti je slučaj sa umom koji može da prodre u telo, dok telo ne može da prodre u um. Vaše biće može da prodre u um, ali um ne može da prodre u biće. To je razlog što, ako želite da dođete do bića, morate da se odvojite i od tela i od uma. Oni ne mogu da prodru u fenomen koji je na višem stupnju.
Na putu ka višoj realnosti morate odbaciti niži svet događaja. Objašnjenje višeg ne postoji u okvirima nižeg, jer u njemu ne postoje termini kao što je objašnjenje; oni gube svaki smisao. Intelekt, međutim, može da oseti jaz, može da spozna taj jaz. On može da oseti „da se dogodilo nešto što je izvan mene“. Intelekt može da učini makar toliko. Intelekt, pak, može i da odbaci ono što se dogodilo. Na to mislimo kada govorimo o postojanju i nepostojanju vere. Ako smatrate da ono što intelekt ne može da objasni ne postoji, onda ste „nevernik“. Tada se nastavlja vaše postojanje u ovom nižem svetu intelekta, tada ostajete čvrsto vezani za njega. Tako ne dozvoljavate misteriji da se dogodi, ne dozvoljavate intuiciji da vam se obrati. Ovo se odnosi na racionalnog čoveka. Racionalista neće čak ni videti da je nešto došlo spolja. Ako ste naučeni da budete racionalni, nećete dozvoliti višem da se pojavi; poricaćete ga i govorićete: „To ne može biti. To mora da je moja mašta; to mora da je san. Ako to ne mogu racionalno
da dokažem, ja to neću prihvatiti.“Racionalan um postaje zatvoren, zatvoren u okvirima granica razuma i tu intuicija ne može da prodre. Intelekt, međutim, možete da koristite a da se ne zatvorite. U tom slučaju razum koristite kao instrument i ostajete otvoreni. Tada ste prijemljivi za ono više; ako se nešto dogodi, vi ste prijemljivi. Tada možete da iskoristite sopstven intelekt kao pomoć. On primećuje „da se dogodilo nešto što je izvan mene“. On može da vam pomogne da shvatite taj jaz. Nadalje, intelekt se može iskoristiti za izražavanje – ne za objašnjavanje, već za izražavanje. Jedan Buda ništa ne „objašnjava“. On izražava, on ne objašnjava. Sve Upanišade su izražajne, one ne objašnjavaju. One kažu: „Ovo je tako, ono je onako; to je ono što se događa. Ako želite, prepustite se. Nemojte stajati izvan; ništa što je iznutra ne može biti objašnjeno onome što je spolja. Zato se prepustite – budite onaj koji je okrenut unutrašnjem.“Čak i kada uronite unutra, stvari vam neće biti objašnjene;postaćete sposobni da ih spoznate i osetite. Intelekt može da pokuša da razume, ali taj potez osuđen je na propast. Više se ne može svesti na nivo nižeg.
INTUICIJA SE KREĆE BEZ POMOĆI BILO KAKVOG VOZILA
– zato se njeno kretanje naziva skokom. To je skok od jedne tačke do druge koje nisu međusobno povezane. Ako vam se ja približim korak po korak, to nije skok. Skok je onda kada vam ja priđem a da ne napravim nijedan korak. A pravi skok je dublji. To znači da nešto postoji u tački A, a da zatim postoji u tački B, dok između ta dva nema postojanja. To je pravi skok. Intuicija je skok – ona nije nešto što vam dolazi u koracima. Ona je nešto što vam se događa, ona vam ne dolazi – ona je nešto što vam se događa bez postojanja ikakvog kauzaliteta, bez postojanja bilo kakvog izvora. Intuicija znači taj iznenadni događaj. Da nije iznenadan, da je u vezi sa nečim što se dogodilo ranije, onda bi razum mogao da otkrije njen put. Bilo bi mu potrebno određeno vreme, ali bi mogao to da uradi. Razum bi tako mogao da je spozna, shvati i kontroliše. Tako bi jednog dana mogao da
se napravi neki aparat, poput radija ili televizora, koji bi mogao da prima intuiciju. Kada bi intuicija dolazila putem talasa ili zraka, onda bismo
mogli na napravimo nekakav instrument koji bi ih primao. Nijedan instrument, međutim, ne može da uhvati signal intuicije jer ona nije talasni fenomen. Ona nije fenomen uopšte; ona je samo skok ni iz čega u biće. Intuicija znači upravo to – zato je razum i odbacuje. Razum je odbacuje zato što nije sposoban da se susretne sa njom. Razum može da se susretne samo sa fenomenima koji se mogu podeliti na uzrok i posledicu. Razum prepoznaje dva sveta postojanja, znani i neznani. Neznani svet je onaj koji nam još uvek nije poznat, ali će nam jednog dana biti. Mistici, međutim, kažu da postoje tri sveta: znani, neznani i onaj čije se postojanje ne može utvrditi. Pod svetom čije se postojanje ne može utvrditi mistici podrazumevaju svet koji se nikada ne može spoznati. Intelekt se bavi znanim i neznanim svetom, ne i onim čije se postojanje ne može utvrditi. Intuicija se bavi svetom čije se postojanje ne može utvrditi, svetom koji se ne može spoznati. Ne radi se o tome da je pitanje vremena kada će on postati svet
koji poznajemo – nemogućnost spoznavanja tog sveta je njemu svojstvena karakteristika. Ne radi se o tome da vaši instrumenti nisu dovoljno dobri, da vaša logika nije ažurirana ili da je vaša matematika primitivna – nije stvar u tome. Nemogućnost spoznaje je karakteristika svojstvena svetu čije se postojanje ne može utvrditi; on uvek postoji kao svet koji se ne može spoznati. To je svet intuicije. Kada nešto što potiče iz onoga što se ne može spoznati postane poznato, to je skok – tu ne postoji veza, ne postoji prolaz, nema kretanja od jedne tačke ka drugoj. To deluje nezamislivo, i kada kažem da to možete da osetite ali ne i da razumete, kada kažem tako nešto, ja vrlo dobro znam da pričam besmislice. „Besmislice“ su samo ono što ne možemo da shvatimo uz pomoć čula. A um je čulo, najsuptilnije. Intuicija je moguća jer ono što se ne može spoznati postoji. Nauka poriče postojanje božanskog zato što kaže: „Postoji samo jedna podela: na znano i neznano. Da Bog postoji, on bi se pokazao kroz primenu laboratorijskih metoda. Da postoji, nauka bi ga otkrila.“Mistik, sa druge strane, kaže: „Šta god da radite, u samoj osnovi postojanja će uvek biti nečega što se ne može spoznati – a to je misterija.“ A ako mistici nisu u pravu, mislim da će nauka uništiti celokupan smisao života. Ako misterija ne postoji, onda je celokupan smisao uništen, zajedno sa lepotom koju nosi u sebi. Ono što se ne može spoznati je lepota, smisao, težnja, cilj. Upravo zbog toga što se ne može spoznati život ima neki smisao. Kada je sve znano, onda je to i jednolično. Bilo bi vam svega preko glave, bilo bi vam dosadno. Ono što se ne može spoznati je tajna; to je sam život. Reći ću vam samo ovo: Razum je pokušaj da se sazna ono što je nepoznato, a intuicija je događanje
onoga što se ne može spoznati. Moguće je prodreti u ono što se ne može spoznati, ali ga je nemoguće objasniti. To je moguće osetiti, ali ne i objasniti. Što se više budete trudili da to objasnite, to ćete biti zatvoreniji, zato i ne pokušavajte. Neka razum radi u svojim okvirima, ali imajte uvek na umu da postoje i dublji svetovi. Postoje dublji razlozi koje razum ne može da shvati. Viši razlozi, koje razum ne može da pojmi.

Razum je pokušaj da se sazna ono što je nepoznato,
a intuicija je događanje onoga što se ne može spoznati.
Moguće je prodreti u ono što se ne može spoznati,
ali ga je nemoguće objasniti.
To je moguće osetiti,
ali ne i objasniti.

MAPE . Kada telo funkcioniše spontano, to se naziva instinkt. Kada duša funkcioniše spontano, to se naziva intuicija. To dvoje je slično, a opet toliko različito. Instinkt potiče od tela – on je ono što je grubo; intuicija potiče od duše – ona je ono što je suptilno. Između njih stoji um, stručnjak, koji nikada nije spontan. Um predstavlja znanje. Znanje nikada ne može da bude spontano. Instinkt je dublji od intelekta, a intuicija je uzvišenija od intelekta. Oba su iznad intelekta, i oba su dobra.

GLAVA, SRCE I BIĆE I ndividualnost se može podeliti – samo u svrhu njenog razumevanja; inače, podele nema. Ona je jedna jedinica, celina, koju čine glava, srce i biće.

osho 23

Dodaj odgovor

Vaš e-naslov ne bo objavljen. * označuje zahtevana polja